Kouč Vujak

Nimalo laskava silueta trenera vam jasno govori da ste došli na pravo mesto. Ovo je silueta koja kaže: ispred vas se nalazi čovek koji je spreman da potpuno zapostavi svoj lični izgled zbog drugih jer jelte, trener mora uvek da bude nesebično stvorenje spremno na velika davanja i (ni)malo nagrade. Pa ne želite valjda da o vama i vašoj igri brine čovek koji na prvo mesto stavlja svoju frizuru, liniju i autfit?

Hah ili pak ne (stari igrači znaju za moju ljubav prema lošim dad joke forama čak i dok nisam bio dad) ne izgledam ni ja baš uvek kao da sam proveo noć mlateći se sa drugom NAIA divizijom ženske košarke pa odvezao malog gremlina u radno boravište u pidžami.

Trener sam od svoje dvadesete godine i sa svakom (ne)beneficiranom godinom zanatskog staža sam naporniji za sebe i okolinu. Da se ne lažemo odmah u startu, sa mnom nije lako jer mi je ova naša igra druga najbitnija stvar u životu. Košarku (mada i sport generalno) volim do granica imbecilnosti, mislim da može da da primer za svaku situaciju u životu, što moja supruga nesretno konstatuje u redovnom kapacitetu. Košarka u mlađim i starijim kategorijama je priprema za teren, ali mnogo više za sam život. To je simulacija fizičkog i psihičkog opterećenja kakvu ćete teško naći u kontrolisanim uslovima bilo gde, a pružiće vam nepogrešiv uvid u dubinu svog karaktera i pokazati put ka eventualnim korekcijama.

Trenutno osim individualnog rada sa igračima radim i kao trener u KK Žarkovo, egzibicije sa Sinerdžijem idu čak i do bejzbola a bio sam i skaut, kolumnista, zamenik direktora u agenciji, lekar trgovac, šef u pijacu, u ekstri, prvo preko puta hotel Dubrovnik u Ekstri..

Od marta meseca sam i košarkaški analitičar za portal Mozzart sport.